Da li je coaching moderna izmišljotina

Autor: Nataša Vukmirović

Kada ljudi prvi put čuju za coaching, često postavljaju slično pitanje: Zar to nije neka nova američka izmišljotina? Možda je razumljivo što takav utisak postoji. Poslednjih decenija coaching je postao vidljiviji u poslovnom svetu, organizacijama i profesionalnom razvoju. Pojavili su se novi nazivi, različiti pristupi i veliki broj edukacija. Međutim, ideja da ljudi uče, razvijaju se i donose bolje odluke kroz razgovor mnogo je starija od samog pojma coaching.

Sve je počelo mnogo ranije

Pre više od 2000 godina Sokrat nije držao predavanja u savremenom smislu te reči. Umesto da učenicima daje gotove odgovore, postavljao je pitanja. Verovao je da se istinsko znanje ne prenosi jednostavnim saopštavanjem činjenica, nego da se razvija kroz dijalog, promišljanje i istraživanje.

Njegova majeutička metoda zasnivala se na ideji da čovek već poseduje određena znanja i uvide, a da pitanja pomažu da ih otkrije. Upravo u tom pristupu nalaze se daleki koreni savremenog coachinga, a ja volim da kažem da je Sokrat bio prvi coach.

Ljudi su oduvek učili od drugih ljudi

Kroz istoriju su postojali različiti oblici mentorstva. U prvobitnim zajednicama tradicionalno mentorstvo i prenošenje znanja i veština bilo je pitanje opstanka (na primer, kada se i kako lovi koja divljač, kasnije kako se uzgaja pšenica).

Kasnije, majstori su podučavali šegrte. Iskusni zanatlije uvodili su mlađe kolege u profesiju. Učitelji su vodili učenike. Stariji su prenosili iskustva mlađima. Mentorstvo i razvoj kroz odnos postoje gotovo koliko i ljudske zajednice.

Čak i sama reč mentor potiče iz Homerove Odiseje (napisana je 700 godina pre nove ere), gde je Mentor bio osoba kojoj je povereno vođenje i podrška mladom Telemahu, a boginja Atina o kojoj je pisao Homer smatra se prvim razvojnim mentorom.

Za razliku od tradicionalnog mentorstva koje je vid podučavanja, razvojno, savremeno mentorstvo koristi isti okvir i alate kao profesionalni coaching.

Šta je novo u savremenom coachingu

U savremenom smislu, reč coach prvi put je počela da se koristi na Univerzitetu Oxford, 1830. godine, za osobe koje su pomagale studentima da ostvare izvrsne rezultate. Nastao je u oblasti obrazovanja odraslih i tu se razvija i danas.

Iako ideja razvoja kroz razgovor nije nova, savremeni coaching doneo je nekoliko važnih stvari.

Razvijeni su profesionalni standardi, etički kodeksi, kompetencijski okviri, metodologije rada, istraživanja o efektima coachinga, međunarodne akreditacije.

Drugim rečima, coaching je postao profesija. Danas postoje organizacije koje definišu profesionalne standarde i etičke okvire rada, kao i programi koji razvijaju kompetencije profesionalnih coacheva i mentora.

Coaching nije davanje saveta

Jedna od najvećih razlika između savetovanja i coachinga jeste odnos prema odgovorima. U mnogim profesijama stručnjak daje rešenje. Coach postavlja pitanja, posvećeno sluša, sumira i ukazuj na obrasce u razmišljanju, komunikaciji i ponašanju.

Umesto da govori ljudima šta treba da urade, coach pomaže da jasnije sagledaju situaciju, razumeju svoje mogućnosti, prepoznaju prepreke, donesu odluke, preuzmu odgovornost. Takav pristup nije nov. On se oslanja na veoma staru ideju da ljudi mogu da razvijaju svoje potencijale kroz kvalitetan razgovor.

Zašto je coaching danas toliko prisutan

Savremeni svet postaje sve složeniji. Lideri, stručnjaci i organizacije suočavaju se sa situacijama za koje ne postoje jednostavni odgovori. Ljudi više ne traže samo savet. Potreban im je prostor za razmišljanje, refleksiju i donošenje teških odluka. Upravo zato coaching danas nalazi primenu u liderstvu, organizacijama, radu sa timovima, razvoju karijere, profesionalnom razvoju, radu sa stručnjacima i konsultantima.

Da li je coaching prolazni trend

Verovatno će se menjati i razvijati alati, modeli i terminologija.Ali potreba ljudi da razgovaraju, promišljaju, uče i razvijaju se uz podršku drugih nije nova i teško da će nestati. Coaching nije moderna izmišljotina. Možda smo samo savremenim jezikom opisali nešto što ljudi rade vekovima – uče kroz odnos, razgovor i zajedničko promišljanje.

Od Sokrata i Atine do savremenog coacha

Coaching nije nastao juče. Njegovi koreni mogu se pronaći u filozofiji, mentorstvu, učenju kroz dijalog i razvoju kroz odnos. Ono što je novo jesu profesionalni standardi, etički okviri i savremena primena u organizacijama i profesionalnom razvoju. Zato je možda važnije pitanje od Da li je coaching moderna izmišljotina? sledeće pitanje: Zašto ljudi i danas traže kvalitetne razgovore koji im pomažu da bolje razumeju sebe, druge i odluke koje donose?

Ako želite da naučite savremeni coaching

Coaching Plus škola povezuje savremene coaching kompetencije sa razvojnim mentorstvom i profesionalnim standardima, oslanjajući se na ideju da se ljudi razvijaju kroz odnos poverenja, razgovor i samorefleksiju.

Saznajte više o Coaching Plus školi